Prodavac: BLUVERRA LIGHTWEAR
Tip:
Pablo Neura Defuse
Prodavac: BLUVERRA LIGHTWEAR
Tip:
Dante Neura Defuse
Prodavac: BLUVERRA LIGHTWEAR
Tip:
Ron Neura Defuse
Prodavac: BLUVERRA LIGHTWEAR
Tip:
Mauro Neura Defuse
Prodavac: BLUVERRA LIGHTWEAR
Tip:
Tom Neura Defuse
Prodavac: BLUVERRA LIGHTWEAR
Tip:
Aris Neura Defuse
Prodavac: BLUVERRA LIGHTWEAR
Tip:
Carla Neura Defuse
Prodavac: BLUVERRA LIGHTWEAR
Tip:
Aldo Neura Defuse
ALWAYS ON.
ALWAYS ON.
INSIDE BLUVERRA
Zašto su Vam potrebne naočare za plavu svetlost?
Svi znamo da je korišćenje telefona pre spavanja loša navika. Međutim, malo ko razume da problem nije samo u telefonu. Kasno korišćenje računara, gledanje televizije, pa čak i obična kućna rasveta mogu biti glavni krivci za to što se ujutru budite umorni i "polomljeni". U ovom blogu saznaćete kako veštačko osvetljenje utiče na Vaš organizam i kako BLUVERRA naočare koje koriste NEURAOPTICS tehnologiju mogu transformisati Vaše zdravlje i nivo energije. Kako plava svetlost blokira melatonin? Kada smo izloženi veštačkom svetlu noću, naš mozak dobija signal da je još uvek dan. Kao rezultat, mozak prestaje da luči melatonin - hormon koji je ključan za uvod u san i regeneraciju organizma (poznat i kao anti-aging molekul). Bez melatonina, naše telo ne može da uđe u fazu dubokog, regenerativnog sna. Čak i ako uspete da zaspite, taj san neće biti dovoljno kvalitetan da se Vaše telo i um potpuno oporave. Zašto je spektar svetlosti bitan? Problem leži u frekvencijama plave svetlosti. One su dominantne u svim modernim LED ekranima i sijalicama. To su iste frekvencije koje pronalazimo u sunčevoj svetlosti, a koje naš unutrašnji (cirkadijalni) sat koristi da bi znao kada treba da budemo budni, a kada da se odmaramo i popravljamo oštećene ćelije. Veza između sna, mitohondrija i vašeg zdravlja San je vreme kada Vaše telo vrši „servis“ na ćelijskom nivou. Tokom spavanja popravljamo svoje mitohondrije, male energetske centrale u našim ćelijama koje hranu pretvaraju u energiju. Kada smo mladi, naše mitohondrije rade odlično (to nazivamo "brzim metabolizmom"). Kako starimo, njihova funkcija opada, ali taj proces se drastično ubrzava ako ne spavamo dobro. Vodeći stručnjaci se slažu: najčešći uzrok lošeg sna u modernom svetu je prekomerno izlaganje veštačkom svetlu noću, što dovodi do: Gojaznosti i metaboličkih poremećaja Anksioznosti i depresije Srčanih oboljenja i neurodegenerativnih problema BLUVERRA rešenje: NEURA DEFUSE i NEURA NIGHT Srećom, ne morate da živite u mraku da biste zaštitili svoje zdravlje. BLUVERRA nudi naučno zasnovana rešenja prilagođena Vašem dnevnom ritmu. 1. NEURA DEFUSE: Zaštita tokom radnog dana Naša NEURA DEFUSE sočiva su dizajnirana za dnevnu upotrebu. Dok većina običnih naočara za kompjuter blokira jedva 3% štetnog spektra, NEURA DEFUSE koristi specifične pigmente koji blokiraju 95-100% najštetnijeg pika plave svetlosti (455nm). Primena: Kancelarija, škola, prodavnice i rad za računarom. Benefit: Smanjuju zamor očiju i sprečavaju glavobolje. 2. NEURA NIGHT: Maksimalan oporavak nakon zalaska sunca Kada sunce zađe, potrebna Vam je potpuna blokada. NEURA NIGHT sočiva blokiraju svu plavu i većinu zelenih frekvencija (do 550nm). Primena: Čim se upale veštačka svetla u kući ili čim sunce zađe. Benefit: Signaliziraju mozgu da je vreme za odmor, omogućavajući dubok i kvalitetan san. Često postavljana pitanja (FAQ) Da li su "Night Shift" modovi na telefonima dovoljni? Iako su ovi modovi korak u dobrom smeru, oni su nedovoljni. Softversko smanjenje plave svetlosti je minimalno i ne štiti Vas od kućnog LED osvetljenja ili TV ekrana. NEURA NIGHT naočare pružaju fizičku barijeru koja blokira čitav štetni spektar iz svih izvora. Zašto su NEURA DEFUSE naočare žute, a ne prozirne? Prozirna stakla fizički ne mogu da blokiraju štetni pik od 455 nm. Žuta boja naših sočiva dolazi od specifičnih pigmenata koji jedini mogu da pruže stopostotnu zaštitu. Prozirne naočare su često samo marketinški trik koji blokira manje od 3% štetne svetlosti. Mogu li nositi naočare za plavu svetlost tokom celog dana? NEURA DEFUSE su idealne za celodnevnu upotrebu u zatvorenom prostoru. Međutim, preporučujemo da ih ne nosite pre podne dok ste napolju na direktnom suncu, jer je prirodna svetlost punog spektra neophodna za Vašu hormonsku ravnotežu. Svetlost i tama: Ključ za maksimalne rezultate Naočare same po sebi nisu magično rešenje ako potpuno zanemarite prirodu. Melatonin se stvara interakcijom UV svetlosti i naših očiju tokom dana. Gledajte izlazak sunca: To je "reset" dugme za Vaš unutrašnji sat. Ne nosite naočare na suncu: Sunčane naočare blokiraju signale koji su potrebni Vašem telu. Izbegavajte kontaktna sočiva: Ona blokiraju dotok kiseonika do rožnjače, što direktno slabi Vaše mitohondrije. Kao što je Benjamin Franklin rekao: "Rano u krevet i rano ustajanje čini čoveka zdravim, bogatim i mudrim." Vaše zdravlje počinje od svetlosti kojom se okružujete. Zaštitite svoje oči, svoj san i svoje mitohondrije uz NEURAOPTICS tehnologiju. Vaše telo će Vam biti zahvalno. Pogledajte kompletnu ponudu NEURA sočiva i izaberite svoj par.
Pariz pod plavim svetlom: Grad svetlosti koji nikada ne spava
Pariz je oduvek bio grad koji svetli i kada svi spavaju. Od zlatnog sjaja Ajfelovog tornja do refleksije na površini Sene, svetlost je njegov zaštitni znak. Još u 19. veku postao je poznat kao „grad svetlosti“ jer je bio među prvim evropskim metropolama koje su uvele gasno ulično osvetljenje. Danas, u 21. veku, taj simbol modernosti dobija novu, hladniju nijansu — plavu. Plava svetlost, onaj visokofrekventni i visokoenergetski deo spektra između 380 i 500 nanometara, u prirodi potiče od Sunca i čini da nam nebo deluje plavo. Međutim, razvojem tehnologije i urbanog života, čovek je postao izložen potpuno novom, veštačkom izvoru ovog zračenja. LED diode, ekrani, neonske reklame i moderne fasade obasjane hladnim tonovima postale su sastavni deo svakodnevnice. Pariz, koji je nekada zračio toplim i zlatnim tonovima, danas u mnogim delovima noću svetli hladno plavo. Ovaj estetski efekat simbolizuje tehnološki napredak, ali istovremeno otvara pitanje kako ta promena utiče na nas. Biološki sat u doba veštačkog svetla Ljudski organizam se milionima godina razvijao u skladu s prirodnim ciklusima dana i noći. Naš cirkadijalni ritam, taj unutrašnji biološki sat, usklađuje fiziološke procese sa smenom svetla i tame. Kada Sunce zađe, smanjenje svetlosne stimulacije prirodno pokreće lučenje melatonina, hormona koji telu signalizira da je vreme za odmor. U savremenim gradovima poput Pariza, gde svetla nikada ne prestaju da sijaju, ovaj drevni ritam biva poremećen. Plava svetlost ima specifičnu moć da utiče na posebne ćelije u mrežnjači oka koje ne služe za gledanje, već isključivo mere količinu svetlosti u okruženju. One šalju signal direktno u centar mozga zadužen za naš biološki sat. Izloženost plavom spektru u večernjim satima praktično „vara“ mozak da misli da je još uvek dan. Melatonin se luči kasnije, san se odlaže, a posledice prevazilaze običnu nesanicu – javljaju se hronični umor, pad imuniteta i metabolički disbalans. Pariz tako postaje simbol modernog paradoksa: želje za večnom aktivnošću u okruženju koje je zaboravilo šta je mrak. Oči na udaru visoke energije Na nivou samog oka, problem je fizičke prirode. Plava svetlost prodire dublje u strukturu oka, a njena visoka energija može izazvati oksidativni stres koji oštećuje ćelije. Posebno su osetljivi delovi mrežnjače zaduženi za centralni vid i percepciju boja. Iako naše oči poseduju prirodne odbrambene mehanizme i antioksidanse, oni nisu dizajnirani za konstantnu, hroničnu izloženost veštačkim izvorima. Kada se ti resursi iscrpe, može doći do trajnih promena, a naučna istraživanja sve češće povezuju intenzivnu izloženost plavoj svetlosti sa ubrzanim razvojem makularne degeneracije. Tanka linija između leka i otrova Ipak, ne treba zaboraviti da plava svetlost nije isključivo neprijatelj. Njena priroda je dualna. U medicini se ona uspešno koristi, na primer, u terapiji žutice kod novorođenčadi ili za ubrzanje regeneracije tkiva. Sličan balans važi i za svakodnevni život: prirodna dnevna svetlost, koja obiluje plavim spektrom, ključna je za našu budnost, koncentraciju i dobro raspoloženje. Problem nastaje kada se taj spektar preseli u noć. Dok nam danju pomaže da funkcionišemo, noću ekrani i LED rasveta dovode do digitalnog umora i poremećaja sna. Pariz kao ogledalo modernog života Posmatrajući noćni Pariz, vidimo očaravajući prizor. Mostovi, ulice i spomenici blistaju. Ali iza tog spektakla krije se promena u načinu života. Stanovnici metropola provode ogromnu većinu vremena u zatvorenom prostoru, često pod veštačkim osvetljenjem koje remeti prirodni balans. U Parizu, gde je noćni život deo kulturnog identiteta, granica između dana i noći postaje zamagljena. Istraživanja u ovakvim urbanim sredinama pokazuju jasnu korelaciju između svetlosnog zagađenja i porasta anksioznosti, kardiovaskularnih problema i depresije. Naš organizam poseduje neverovatnu sposobnost adaptacije, ali sistem koji reguliše naše hormone – od kortizola do serotonina – zavisi od jasnog signala kada treba biti budan, a kada spavati. Produžena izloženost plavom svetlu noću stvara neurohormonsku konfuziju koja utiče ne samo na zdravlje tela, već i na psihu. Između svetlosti i tame Plava svetlost je postala simbol ritma savremenog doba: ona podstiče budnost i produktivnost, ali narušava prirodnu ravnotežu. Pariz, kao globalna prestonica kulture i tehnologije, savršen je primer te dualnosti — grad koji živi od svoje svetlosti, ali koji mora naučiti kako da njome upravlja. Rešenje nije u mraku, već u svesnom korišćenju tehnologije. Više prirodnog svetla danju i toplije, prigušeno osvetljenje noću pomažu telu da se vrati u ravnotežu. Fenomen plave svetlosti prevazilazi medicinu; to je pitanje kulture življenja. U meri u kojoj naučimo da koristimo svetlost svesno, poštujući biološke ritmove, moći ćemo da uživamo u njenoj lepoti i prednostima modernog doba, a da pritom ne narušimo ono osnovno što nas čini ljudima — našu neraskidivu vezu sa prirodnim vremenom.
Digitalni umor i vizuelni sindrom
Digitalni umor predstavlja kompleksan funkcionalni poremećaj koji nastaje kao posledica dugotrajne i intenzivne ekspozicije ekranima. Reč je o multifaktorijalnom sindromu koji zahvata očni aparat, okulomotorni sistem, vizuelnu procesiju u korteksu, ali i neuroendokrine mehanizme regulacije cirkadijalnog ritma. Savremeni način života, koji umnogome olakšava rad, u određenoj meri dovodi i do razvoja novih profesionalnih problema. Takođe, rad na računaru i visokoenergetska LED osvetljenja doprineli su tome da digitalni umor postane jedno od najčešćih subkliničkih stanja današnjice. Moderni ekrani emituju svetlost sa naglašenom komponentom kratkotalasnog vidljivog spektra (oko 450 nm). Iako te talasne dužine nisu „štetne“ u klasičnom smislu UV zračenja, one imaju osobine koje ubrzavaju vizuelni zamor. Kratkotalasna plava svetlost podleže Rayleigh-ovom rasipanju, što dovodi do povećane intraretinalne difuzije svetlosnog signala, smanjene kontrastne senzitivnosti i brže pojave vizuelne konfuzije pri dužem radu. Ovaj efekat postaje izraženiji pri dugotrajnom radu na monitoru, a posebno u slabije osvetljenom okruženju. Povećan napor akomodacije je još jedan od ključnih faktora koji dovodi do ubrzanog zamora. Visok kontrast svetle pozadine ekrana, u kombinaciji sa kratkotrajnom flicker modulacijom, dovodi do bržeg zamaranja cilijarnog mišića, povećanog spazma akomodacije i zamućenja vida. Biološki posmatrano, plavom komponentom posebno su stimulisane intrinsično fotosenzitivne retinalne ganglijske ćelije (ipRGC), koje utiču na inhibiciju lučenja melatonina i pomeranje cirkadijalnog ritma. Ovo je ključni razlog zašto digitalni umor ima i sistemske posledice, a ne samo lokalne očne simptome. Vizuelno-ergonomski faktori i simptomi Tokom rada na ekranu frekvencija treptanja opada sa prosečnih 15–17/min na svega 5–7/min, što je ključni mehanizam nastanka suvog oka. Takođe, prisutan je Near-vision lock (vizuelno zaključavanje), fenomen gde prolongirani fokus na blizinu izaziva spazam mišića i tzv. pseudomiopiju. Najčešći simptomi koji ukazuju na digitalni umor su: Očni simptomi: Zamagljeni vid nakon dužeg rada, osećaj peska ili stranog tela u očima, suvo oko, crvenilo i osećaj peckanja. Neurološki i bolni simptomi: Glavobolje (posebno frontalne i supraorbitalne) i poteškoće u koncentraciji. Funkcionalni problemi: Usporeno izoštravanje pri gledanju u daljinu, poremećaj sna i noćna nesanica. Kod dece i adolescenata: Često su prisutni i loše držanje, pad nivoa pažnje i povećana razdražljivost. Preporuke i stručni saveti Postoji nekoliko stručnih mera koje mogu smanjiti nelagodu i sprečiti dugoročne posledice: Akomodaciona higijena: Primenjujte pravilo "20-20-20" – na svakih 20 minuta pogledajte 20 sekundi u daljinu (preko 6 metara). Ovo smanjuje akomodacioni stres i rizik od spazma mišića. Stabilizacija suznog filma: Svesno i redovno treptanje je ključno. Po potrebi koristite lubrikantne kapi (veštačke suze) bez konzervansa i izbegavajte direktno strujanje vazduha (klima uređaji) u oči. Optimalna ergonomija: Temperatura boje rasvete treba da bude 2700–3500 K u večernjim satima. Monitor postavite 15–20° ispod horizontalne linije pogleda kako bi se smanjio otvor kapaka i isušivanje. Eliminišite refleksije sa prozora i rasvete. Zaštita od plavog svetla: Kada nije moguće potpuno isključiti ekrane uveče, koristite optička pomagala (naočare) ili softverske filtere koji blokiraju visokoenergetske talasne dužine (≈ 420–455 nm) radi stabilizacije cirkadijalnog ritma. Redukcija multitaskinga: Ograničite brzo prebacivanje fokusa između različitih ekrana (telefon, laptop, tablet) jer to predstavlja neočekivano veliki kognitivni i vizuelni napor.
