Plava svetlost je deo vidljivog spektra sa talasnim dužinama između 380 i 500 nanometara. To je najenergičniji deo vidljive svetlosti upravo zbog svoje snage i rasipanja u atmosferi nebo izgleda plavo.

U prirodi, glavni izvor plave svetlosti je Sunce. Međutim, savremeni način života doneo je nove izvore veštacki proizvedene plave svetlosti, ekrani telefona, računara, televizora i LED rasvetu. Problem nastaje kada smo toj svetlosti izloženi u večernjim satima, jer ona direktno utiče na naš cirkadijalni ritam, unutrašnji biološki sat koji reguliše san, budnost i hormone.

Plava svetlost aktivira specijalne ćelije u oku koje sadrže melanopsin. One šalju signal u suprahijazmatsko jedro hipotalamusa – deo mozga koji kontroliše lučenje melatonina, hormona sna. Kada si uveče izložen ekranima, tvoj mozak dobija pogrešnu poruku: “Još je dan.” Sve ovo dovodi do težeg uspavljivanja, kraćeg sna, manje koncentracije i poremećenog bioritma. 

Iako zvuči opasno, plava svetlost nije neprijatelj.

Umerena izloženost tokom dana pomaže u povećanju budnosti, fokusu i raspoloženju. U medicini se koristi i u terapijske svrhe, usled pravilne primene može doneti i benefite. Fototerapija plavom svetlošću razlaže bilirubin kod novorođenčadi sa žuticom. Fotobiomodulacija niskim dozama svetlosti stimuliše regeneraciju tkiva i deluje protiv bakterija.

Plava svetlost je neizbežan deo savremenog života, doprinosi povećanju energije, fokusa i povećava vizuelnu jasnoću. Problem nastaje prilikom izloženosti veštackoj plavoj svetlosti u večernjim časovima, kada dovodi do promena cirkadijalnog ritma, a vremenom može narušiti san i zdravlje oka.

Rešenje nije u bežanju od svetla, već u balansu između prirodnog i veštačkog, dana i noći, aktivnosti i odmora.